Termoelektrane na ugalj u EU se zatvaraju jer će troškovi od jula biti mnogo viši

Termoelektrane na ugalj u EU se zatvaraju jer će troškovi od jula biti mnogo viši

Izuzeci od limita za zagađivanje zraka u EU se upravo ukidaju, tako da će svakom vlasniku starije termoelektrane na ugalj biti dozvoljeno manje sati rada. Jedina alternativa zatvaranju je investiranje u efikasnost i zaštitu životne sredine, ali uz slabu ili nikakvu garanciju da bi se to isplatilo.

Dok se ČEZ sprema da 30. juna s mreže skine preostala četiri bloka u svojoj termoelektrani Prunéřov I, velika grupa takvih postrojenja širom Evropske unije takođe je već praktično otpisana. Europe Beyond Coal podsjeća da izuzeci od kvota za zagađenje vazduha u EU prestaju da važe na kraju drugog tromjesečja i da Španija predvodi inicijativu tako što će zatvoriti termoelektrane na ugalj ukupne snage 5.16 gigavata. Ovih osam pogona čini preko polovinu kapaciteta tog sektora u zemlji.Predstojeća promjena u EU, davno isplanirana, stavlja vlasnike u nezgodnu dilemu ukoliko ne žele da razmontiraju termoelektrane na ugalj koje koriste zastarjelu tehnologiju. Moraju da sprovedu skupu rekonstrukciju ili da obore broj radnih sati. U potonjem slučaju bi skočili troškovi održavanja sistema u životu, a prihodi pali.

Poljska je dosad odlučila da isključi dva bloka u elektrani Patnow I, s ukupno 600 megavata, i da odustane od projekta Ostrołęka C, jedinog preostalog u sektoru uglja. Ali ta zemlja brzo mora da donese još ozbiljnih odluka, stoji u saopštenju.Češka i Slovačka će verovatno biti prisiljene da zatvaraju postrojenja, kažu u pomenutoj grupi za zaštitu okoline. Češki sistem Prunéřov I ima 440 megavata. Španija je zakazala zatvaranje još dva do 2022. i jedan do 2025, dok je za jedan odlučeno da se isključi, ali bez vremenske odrednice. Tako bi ovoj zemlji preostale dvije termoelektrane na ugalj.

Predugo su ogromne sume javnog i privatnog novca sipane u propadajuće španske termoelektrane na ugalj, dok su radnici u toj djelatnosti ostavljeni da se brinu za svoje osnovne prihode, izjavila je Carlota Ruiz-Bautista, pravnica specijalizovana za životnu sredinu institutu IIDMA u Madridu. “Presudno je što je španska vlada shvatila da je zatvaranje postrojenja na ugalj neizbježno i da treba nešto da preduzme, tako da je 2018. počela da sarađuje sa zainteresovanim stranama. Sada, kada se radi na regionalnim sporazumima o pravednoj tranziciji, niko ne bi smio da bude zaboravljen, a otpor zatvaranju slabi”, dodala je.

Evropski zeleni plan

Ugalj, nekad temelj stvaranja današnje EU zajedno sa čelikom, sveo se na petinu ukupne proizvodnje struje, a rudnici i te termoelektrane zapošljavaju 230.000 ljudi u 31 regionu i 11 zemalja. Pošto se Evropskim zelenim planom utire put prelasku na čistiju energiju i smanjenju emisija gasova s efektom staklene bašte, planeri u Briselu predstavili su Mehanizam za pravednu tranziciju.

Unutar njega, Fond za pravednu tranziciju od 40 milijardi eura zamišljen je da osigura da niko ne bude ostavljen na cjedilu. Širi okvir bi trebalo da dostigne vrijednost od sto milijardi eura. Planirano je da u njega uđe 1,5 milijardi eura bespovratne pomoći i deset milijardi eura zajmova iz Evropske investicione banke kao i pokretanje i do 30 milijardi eura investicija u dekarbonizaciju.

izvor: www.balkangreenenergynews.com

Leave a Reply

Your email address will not be published.